Душан Миловановић
с поносом:
УНУЦИ И ДРУГА БИЋА
Дедина певања
Душан Миловановић (историчар уметности, теоретичар, критичар, публициста)
Рођен 31. маја 1947. године у Милошевцу, Велика Плана, Србија.
Дипломирао на Историји уметности, на Философском факултету у Београду, 1975.
Радио на Студију Б, од 1976. у Музеју примењене уметности, Београд, до 2014; музејски саветник.
За Хиландарски одбор САНУ, између 1977. и 1998. водио Екипу истраживача ризничког материјала у манастиру Хиландару и на Светој Гори.
Одабране изложбе: Српско златарство (1981/2), Лондон, Праг, Београд, Крагујевац; Српске средњовековне ризнице (1984/5) Париз, Београд; Уметничка обрада неплеменитих метала, 1985, МПУ, Крагујевац, Смед. Паланка; Примењене уметности у Србији 19. века 1987, Грац, Горициа, Београд; Крстови, 1993, МПУ, Шабац, Бјељина, Нови Сад, Врњачка Бања, Смедеревска Паланка, Исток, Приштина, Параћин...; Савремена Православна Српска уметност, 1996, МПУ, Косовска Митровица, Исток, Приштина, Вршац; Сачувано време, 2005, МПУ; Аthos, Хелсинки, 2006; Byzantion, Лондон, 2008, Ризнице манастира Хиландара, 2008/2009, МПУ; Чувари ватре, Галерија Прогрес, септембар 2012 ; Освежавање меморије, Орнаменти српских средњовековних ризница, 2013 МПУ Београд, Ши Јан и Париз 2014; За Веру и Отаџбину, Галерија Прогрес 2014; Капитал(а), Дворац Еђшег, Нови Сад, авгуср 2018. Изложбе су пратили одговарајући каталози.
Књиге: Лоза (Немањића) са сликаром Владиславом Тодоровићем Шиљом, 1986; Ка Хиландару (путопис), 1995; Монашка Трпеза, (са Љубомиром Вујаклијом)1996; Чувари светиње (Дечани), са фотографом Драганом С. Танасијевићем, 2003; Први српски кувар природне и здраве хране, 2004; Саборник манастир српскиха(са Пером Вишњићем)2012 (2 српска, енглеско и руско издање); Унуци и друга бића (поезија за децу), 2017. У припреми: Иконе манастира Хиландара (са фотографом Храниславом Мирковићем); Унуци и друга бића (друго, проширено издање).
Монографије: Устолочење игумана манастира Хиландара оца Методија; сликара Моме Антоновића; сликара Мирка Ковачевића; сликара Велимира Бугарина; Шапат коља Рајка Каришића; Сликари моји пријатељa Рајка Каришића; Источник Српства Моме Антоновића; Наслеђе Драгана Бартуле; Тишина Велимира Каравелића; Ивањдански венчићи Тибора Нађа; Ивањдански венчићи Рајка Каришића; манастир Велика Ремета; Сликари Хиландару (са фотографом Рајком Каришићем). У припреми: (Ј)Ој Србијо, сликара Обрада Јовановића; Хиландар (популарна енциклопедија, Београд 2014; Хиландарски водич.
Мале монографије: Мило Арсеница –Каково; Хиландар; Студеница; Краљева црква; Ђурђеви ступови; Опленац; Православна црква у Ријеци. У припреми: манастир Грачаница, Кареја, манастир Сланци, манастири Метохије и Косова (све у сарадњи са Рајком Каришићем).
Монографски текстови: Боје далеких векова (Андреј Рубљов божански иконописац), Русија данас, бр. 9-10, октобар 2011, 94-113.
Фељтони: Ка Хиландару, Вечерње новости, 1992; У сусрет 800 годишњици (манастира Хиландара), Вечерње новости, 1997; Монашка трпеза, Светигора, 1998.
Телевизија: серијал Примењене уметности, са Светланом Исаковић, РТС 1, 1983. (8 полу сатних емисија); серијал Приближавање Хиландару, са Милутином Станковићем, РТВ Палма, 1997 (3 једносатне емисије); С благословом у Трећи миленијум, 1998- 2001, са М. Станковићем, РТВ Палма (18 једночасовних емисија); Хиландарске приче, РТС 1, 2001- 2008, са М. Станковићем (56 получасовних емисије); више од 20 документарних филмова и емисија, углавном на РТС и то као аутор, коаутор или сарадник; у припреми: документарни филм о обнови манастира Хиландара, после великог пожара 2004.
Радио: уредник серијала Јутрења, 1992-1994, Радио Београд 1 (102 получасовне емисије о Вери, празницима и обичајима код Срба; учесник великог броја радио емисија, као уредник, сарадник или гост.
Предавања: преко две стотине о Хиландару, историји, примењеним уметностима...
Учесник у комисијама, жиријима, округлим столовима, трибинама...
Дечјом поезијом и новелетама бави се по љубави, углавном ради увесељавања својих унука и остале деце.
Објављивао у Светосавском звонцету и различитим зборницима и часописима.
Најзначајније награде:
Валтровићева, (заједничка, за изложбу Српске средњовековне ризнице), 1985;
Награда ICOM-a за музејски пројект године (за изложбу Хиландарске ризнице) (2008);
Више награда УЛУПУДС-а (годишње, пројект године, за изложбе...), 1994, 1996, 2005, 2009;
Награда за животно дело УЛУПУДС-а, 2010;
Вукова награда КПЗ Србије, 2011;
Награда Капетан Мише Анастасијевића, 2013;
Валтровићева награда (у категори Појединац, за изузетне резултате у стручном раду постигнуте у периоду јануар – децембар 2013. за изложбу Освежавање Меморије, Музејско друштво Србије, 2014.
Контакти:
0038111 2648 619; 0038165 22 333 44
сажето на: Википедија - Душан Миловановић историчар уметности односно:
Београд
6. септембар 2018. Душан Миловановић
Докона
Крај Лознице,
у врбовом грању
- нагазили
лава на спавању;
Код Паланке,
у лесковом гају
- на реп соли
насолили змају;
Сред Тополе,
испод старе крушке
- оборили слона
полеђушке;
Покрај Ниша,
у трептају ока
приметили два
џина разрока;
Крај Земуна,
у правилном низу,
ни далеко
нити много близу
спазили су,
лепо, како броде
- три аждаје
сред дунавске воде;
А код Вршца,
посред древних бара
- сусрели су
једног Аватара;
Усред дана,
покрај старе чесме
урадили нешто
што се не сме;
Покрај кладе,
сред летње ливаде
- шта све докон
измислити знаде.
(Пролеће
2011.)
(Вечити)
– питања и одговори
Ноћ,
савана,
без
посебног реда
- седе
унук
и
мравојед деда;
гледали
су, небом
како
језде,
метеори,
комете
и звезде.
Па
питања, разне мисли лете,
И искре
се као јунски свици;
дед
мравојед и мравојед дете
- качили
се по маштиној жици.
Има л'
горе
каквих
живих бића,
лептирића
и сласних
мравића?
По мом
суду
и
искуству дугу,
не бих се
ја зачудио чуду,
да у
овом, у земаљском лугу,
може и то
лепо да нас снађе;
стигну
озго каква бића права
и међу
нас слете праве лађе
васионске,
космичкијех мрава.
Дуго деда
просипао знања,
месечеви
светлели се зраци;
овде
јача, тамо мало тања...
кад
почеше да крче стомаци.
А пред
зору,
по
дебелом хладу
кренули
су -
ка
мравињем граду.
На
прстима,
по
јутарњој роси,
најежени
-
јер
бејаху боси.
У
мравињак спустила се рила,
на
команду и на дедин знак;
трпеза се
широм отворила,
сведочио
први сунчев зрак.
Запели су
јуначки и мушки,
најели се
термита до сита;
ко да
беху на некаквој крушки,
а за
свемир – ко те зашта пита.
Жваћкали
су,
чекали да
сване
сред
ливаде,
зелене
саване.
%
Сунце
гледа - ко се како снађе,
Затекло
их препуних стомака;
деда
хрче, унук сања лађе.
О мерака, поред мравињака!
(02. 02. 2012.)
Разљућена
љуте осе
усред дана
потерале павијана
шашав је
јер није знао
по гнезду им чепркао
сад се грдна
диже граја
од кукања и вапаја
осице
одозго прете
- не дирај у туђе дете!
док над главом
бдију страже
он у бари
гузу хлади;
кад изрони - запомаже
Ронилац
''Упомоћ деко,
не могу више да се мазим,
нећу да пијем више млеко;
све ћу да бацим и изгазим!
Нећу да гледам више цртаће
нека се прекине и све провери,
што трпим грдњу због млађе браће
хоћу да гледам Дискавери.
Одрастао је бивши мезимац,
теткино сунце, мамин љубимац;
ствари сад крећу од моје нуле.
Е нећу више да будем клинац,
хоћу да будем чика ронилац,
-баш као мој деда Дуле''.
(2. јун 2012.)
Страсна
Мај,
пролеће,
уз
радост у глави,
и по
цвећу, где лептирић слеће;
а
небо се као сафир плави.
У
прикрајку,
склоњени
од света,
уз
лепоту што личи на бајку,
волела
се два малена цвета.
Поветарац
милује
их чедно,
музицира
раздраган комарац;
два
цветића – као да су једно.
Љубав
божја
врхуни
у пољу,
од
врх - неба па све до подножја;
а
бићима - пуштено на вољу.
Очигледно,
нико
се не стиди
љубав
цвета – сасвим изванредно;
а
оздрави свако ко то види.
Па
шапућу,
док
се њише трава,
на
пољани јер немају кућу,
а
дом им је шарена поњава.
Да
л' ме волиш,
пита
цветић бели
о љубим
те, а дал' ме ти желиш;
и рекли
су - то што су и хтели.
Симфонија,
мирисне
каскаде,
феромони
теку ко арија,
да
се чује, а и да се знаде;
Кад
су једном
усред
Божје баште
два
цветића, изјавицом чедном
у
свет јаве слетели из маште;
Прашти
радост, не уме да стане;
и
радује васељену целу;
цветићи
се њишу натенане,
док
чекају већ позвану пчелу.
(02. март 2012.)
