UŠATA PESMA
„Dečko, a
ima dugačku kosu!“,
mnogi o mom
izgledu sude.
Lupio nekog
zbog tog bih po nosu,
briga me, pa
nek bude šta bude!
„Kao
devojčica izgledaš tako!“,
i jedan i
drugi deda me guši!
Kao da meni
jadnom je lako!
A kako da sakrijem
velike uši?
I šepure se,
ko ordenja neka,
kroz kosu mi
vire, ko iz inata!
O, da sam
barem postao zeka,
ponos i dika
ušatog brata.
Možda čak
mogu i da poletim!
Izgledam
smešno i bez veze!
Da l’će me
neka devojčica hteti
sa ušesima
poput lepeze?
A ako budem
imao sreće
možda se još
i mogu spasti!
Znam da se
uši smanjiti neće,
Al’možda će
mi glava porasti!
MRZA
Ah, ta Mrza
što me
zbrza!
Baš se mučim,
i nikako da
naučim
njenoj moći
da odolim!
Ona zna
koliko volim
da se
lenjim, dugo spavam,
i da često
zabušavam,
Pod uticaj
padnem njen,
pa sam
dokon, pa sam lenj.
Domaći mi
zadnja briga,
uzalud me
čeka knjiga,
u haosu
krevet, soba,
razbacana
garderoba,
od slatkiša
papirići...
Gledam kako
zaobići
svaku svoju
obavezu,
tu sam uvek
na oprezu.
Za sve ovo
što se zbiva,
Mrza je ta
što je kriva!
Tako mi se
milo smeška.
Ja popustim.
To je greška!
Za nevolju
baš je stručna,
uporna je i
odlučna
da nas sapne
i zavede,
na pogrešan
put navede.
Ide s kraja
na kraj sveta,
od deteta do
deteta,
vrednice i
odlikaše
pretvara u
lenje Gaše.
Rešio sam,
biću jači!
Ne dam Mrzi
da me tlači!
Neće više da
me mazne,
pa da trpim
posle kazne!
Mislim da će
mama moći
da mi bude
od pomoći.
Ona uvek zna
šta treba
kada neko
zlo me vreba.
Majka kaže:
- Sad je dosta!
Neću Mrzu
kao gosta!
Rano jutrom
da se dižeš,
obaveze da
postižeš!
Prvo ćeš da
spremiš sobu,
da pokupiš
garderobu,
i da nemaš
više brigu,
uzimaj u
ruke knjigu!
Znaš u čemu
problem leži?
Baš od
vrednih Mrza beži!
Nije nešto
da mi prija
protiv Mrze
terapija,
al ću mamu
poslušati,
sve od sebe
ja ću dati,
da ne
skrenem s pravog puta,
neću lenjost
da me sputa,
vredniji i
bolji biću,
Mrzi vrata zalupiću!
No comments:
Post a Comment