с поносом:
УНУЦИ И ДРУГА БИЋА
Дедина певања
Докона
Крај Лознице,
у врбовом грању
- нагазили
лава на спавању;
Код Паланке,
у лесковом гају
- на реп соли
насолили змају;
Сред Тополе,
испод старе крушке
- оборили слона
полеђушке;
Покрај Ниша,
у трептају ока
приметили два
џина разрока;
Крај Земуна,
у правилном низу,
ни далеко
нити много близу
спазили су,
лепо, како броде
- три аждаје
сред дунавске воде;
А код Вршца,
посред древних бара
- сусрели су
једног Аватара;
Усред дана,
покрај старе чесме
урадили нешто
што се не сме;
Покрај кладе,
сред летње ливаде
- шта све докон
измислити знаде.
(Вечити) – питања и одговори
Ноћ, савана,
без посебног реда
- седе унук
и мравојед деда;
гледали су, небом
како језде,
метеори, комете
и звезде.
Па питања, разне мисли лете,
И искре се као јунски свици;
дед мравојед и мравојед дете
- качили се по маштиној жици.
Има л' горе
каквих живих бића,
лептирића
и сласних мравића?
По мом суду
и искуству дугу,
не бих се ја зачудио чуду,
да у овом, у земаљском лугу,
може и то лепо да нас снађе;
стигну озго каква бића права
и међу нас слете праве лађе
васионске, космичкијех мрава.
Дуго деда просипао знања,
месечеви светлели се зраци;
овде јача, тамо мало тања...
кад почеше да крче стомаци.
А пред зору,
по дебелом хладу
кренули су -
ка мравињем граду.
На прстима,
по јутарњој роси,
најежени -
јер бејаху боси.
У мравињак спустила се рила,
на команду и на дедин знак;
трпеза се широм отворила,
сведочио први сунчев зрак.
Запели су јуначки и мушки,
најели се термита до сита;
ко да беху на некаквој крушки,
а за свемир – ко те зашта пита.
Жваћкали су,
чекали да сване
сред ливаде,
зелене саване.
%
Сунце гледа - ко се како снађе,
Затекло их препуних стомака;
деда хрче, унук сања лађе.
О мерака, поред мравињака!
Разљућена
љуте осе
усред дана
потерале павијана
шашав је
јер није знао
по гнезду им чепркао
сад се грдна
диже граја
од кукања и вапаја
осице
одозго прете
- не дирај у туђе дете!
док над главом
бдију страже
он у бари
гузу хлади;
кад изрони - запомаже
Ронилац
''Упомоћ деко,
не могу више да се мазим,
нећу да пијем више млеко;
све ћу да бацим и изгазим!
Нећу да гледам више цртаће
нека се прекине и све провери,
што трпим грдњу због млађе браће
хоћу да гледам Дискавери.
Одрастао је бивши мезимац,
теткино сунце, мамин љубимац;
ствари сад крећу од моје нуле.
Е нећу више да будем клинац,
хоћу да будем чика ронилац,
-баш као мој деда Дуле''.
(2. јун 2012.)
''Упомоћ деко,
не могу више да се мазим,
нећу да пијем више млеко;
све ћу да бацим и изгазим!
Нећу да гледам више цртаће
нека се прекине и све провери,
што трпим грдњу због млађе браће
хоћу да гледам Дискавери.
Одрастао је бивши мезимац,
теткино сунце, мамин љубимац;
ствари сад крећу од моје нуле.
Е нећу више да будем клинац,
хоћу да будем чика ронилац,
-баш као мој деда Дуле''.
(2. јун 2012.)
Страсна
Мај, пролеће,
уз радост у глави,
и по цвећу, где лептирић слеће;
а небо се као сафир плави.
У прикрајку,
склоњени од света,
уз лепоту што личи на бајку,
волела се два малена цвета.
Поветарац
милује их чедно,
музицира раздраган комарац;
два цветића – као да су једно.
Љубав божја
врхуни у пољу,
од врх - неба па све до подножја;
а бићима - пуштено на вољу.
Очигледно,
нико се не стиди
љубав цвета – сасвим изванредно;
а оздрави свако ко то види.
Па шапућу,
док се њише трава,
на пољани јер немају кућу,
а дом им је шарена поњава.
Да л' ме волиш,
пита цветић бели
о љубим те, а дал' ме ти желиш;
и рекли су - то што су и хтели.
Симфонија,
мирисне каскаде,
феромони теку ко арија,
да се чује, а и да се знаде;
Кад су једном
усред Божје баште
два цветића, изјавицом чедном
у свет јаве слетели из маште;
Прашти радост, не уме да стане;
и радује васељену целу;
цветићи се њишу натенане,
док чекају већ позвану пчелу.
(02. март 2012.)
--------------------------------------
Душан
Миловановић (историчар уметности, теоретичар, критичар, публициста)
Рођен 31. маја 1947. године у Милошевцу, Велика Плана, Србија.
Дипломирао на Историји уметности, на Философском факултету у Београду,
1975.
Радио на Студију Б, од 1976. у Музеју примењене уметности, Београд, до 2014; музејски саветник.
За Хиландарски одбор САНУ, између 1977. и 1998. водио Екипу истраживача ризничког
материјала у манастиру Хиландару и на Светој Гори.
Одабране изложбе: Српско златарство (1981/2), Лондон, Праг, Београд, Крагујевац; Српске средњовековне ризнице (1984/5)
Париз, Београд; Уметничка обрада
неплеменитих метала, 1985, МПУ, Крагујевац, Смед. Паланка; Примењене уметности у Србији 19. века
1987, Грац, Горициа, Београд; Крстови,
1993, МПУ, Шабац, Бјељина, Нови Сад, Врњачка Бања, Смедеревска Паланка, Исток,
Приштина, Параћин...; Савремена Православна Српска уметност,
1996, МПУ, Косовска Митровица, Исток, Приштина, Вршац; Сачувано време, 2005, МПУ; Аthos, Хелсинки, 2006; Byzantion, Лондон, 2008, Ризнице манастира Хиландара, 2008/2009,
МПУ; Чувари ватре, Галерија Прогрес,
септембар 2012 ; Освежавање меморије,
Орнаменти српских средњовековних ризница, 2013 МПУ Београд, Ши Јан и Париз
2014; За Веру и Отаџбину, Галерија
Прогрес 2014; Капитал(а), Дворац Еђшег, Нови Сад, авгуср 2018. Изложбе су пратили одговарајући каталози.
Књиге: Лоза
(Немањића) са сликаром Владиславом Тодоровићем Шиљом, 1986; Ка Хиландару (путопис), 1995; Монашка Трпеза, (са Љубомиром Вујаклијом)1996; Чувари светиње (Дечани), са фотографом Драганом С. Танасијевићем, 2003; Први српски кувар природне и здраве хране,
2004; Саборник манастир српскиха(са Пером Вишњићем)2012
(2 српска, енглеско и руско издање); Унуци
и друга бића (поезија за децу), 2017. У припреми: Иконе манастира Хиландара (са фотографом
Храниславом Мирковићем); Унуци и друга бића (друго, проширено издање).
Монографије: Устолочење игумана манастира Хиландара
оца Методија; сликара Моме Антоновића; сликара Мирка Ковачевића; сликара
Велимира Бугарина; Шапат коља Рајка Каришића; Сликари моји пријатељa Рајка
Каришића; Источник Српства Моме Антоновића; Наслеђе Драгана Бартуле; Тишина
Велимира Каравелића; Ивањдански венчићи Тибора Нађа; Ивањдански венчићи Рајка
Каришића; манастир Велика Ремета; Сликари Хиландару (са фотографом Рајком
Каришићем). У припреми: (Ј)Ој Србијо, сликара Обрада Јовановића; Хиландар (популарна енциклопедија, Београд
2014; Хиландарски водич.
Мале
монографије: Мило
Арсеница –Каково; Хиландар; Студеница; Краљева црква; Ђурђеви ступови; Опленац;
Православна црква у Ријеци. У припреми: манастир Грачаница, Кареја, манастир
Сланци, манастири Метохије и Косова (све у сарадњи са Рајком Каришићем).
Монографски текстови: Боје далеких векова (Андреј
Рубљов божански иконописац), Русија данас, бр. 9-10, октобар 2011, 94-113.
Фељтони: Ка Хиландару, Вечерње новости, 1992; У
сусрет 800 годишњици (манастира Хиландара), Вечерње новости, 1997; Монашка
трпеза, Светигора, 1998.
Телевизија: серијал Примењене уметности, са Светланом
Исаковић, РТС 1, 1983. (8 полу сатних емисија); серијал Приближавање Хиландару,
са Милутином Станковићем, РТВ Палма, 1997 (3 једносатне емисије); С благословом
у Трећи миленијум, 1998- 2001, са М. Станковићем, РТВ Палма (18 једночасовних
емисија); Хиландарске приче, РТС 1, 2001- 2008, са М. Станковићем (56
получасовних емисије); више од 20 документарних филмова и емисија, углавном на
РТС и то као аутор, коаутор или сарадник; у припреми: документарни филм о
обнови манастира Хиландара, после великог пожара 2004.
Радио: уредник серијала Јутрења, 1992-1994, Радио Београд 1
(102 получасовне емисије о Вери, празницима и обичајима код Срба; учесник великог броја радио емисија, као
уредник, сарадник или гост.
Предавања: преко две стотине о Хиландару, историји,
примењеним уметностима...
Учесник у
комисијама, жиријима, округлим столовима, трибинама...
Дечјом поезијом и новелетама бави се по љубави,
углавном ради увесељавања својих унука и остале деце.
Објављивао у Светосавском звонцету и различитим
зборницима и часописима.
Најзначајније
награде:
Валтровићева, (заједничка, за изложбу Српске средњовековне
ризнице), 1985;
Награда ICOM-a за музејски пројект године (за изложбу Хиландарске
ризнице) (2008);
Више награда УЛУПУДС-а (годишње, пројект
године, за изложбе...), 1994, 1996, 2005,
2009;
Награда за животно дело УЛУПУДС-а, 2010;
Вукова награда КПЗ Србије, 2011;
Награда Капетан Мише Анастасијевића, 2013;
Валтровићева награда (у категори Појединац,
за изузетне резултате у стручном раду
постигнуте у периоду јануар – децембар 2013. за изложбу Освежавање
Меморије, Музејско друштво Србије, 2014.
Контакти:
0038111 2648
619; 0038165 22 333 44
сажето на: Википедија - Душан Миловановић историчар уметности односно:
Београд
6. септембар 2018. Душан Миловановић
No comments:
Post a Comment