Monika Jovanov: Lenine priče No4 - LENA VOLI SLATKO SAMO KAD JE SLATKO

LENA VOLI SLATKO SAMO KAD JE SLATKO

     Danas je bilo baš dobro u vrtiću, lepo smo se igrali  i crtali..... i ručak je bio baš dobar. Sve sam pojela. Ja uvek, baš uvek sve pojedem. Vaspitačica kaže da su najbolja ona deca  koja sve pojedu, a ne kao Petar i Ana, jer oni bacaju hranu ispod stola. Za ručak smo imali neko crveno jelo, onako debelo u vodi, sa listovima koje je prvo zeleno jelo, a onda ga naprave da bude crveno. Sad sam baš zaboravila kako se zove.

Jedva čekam da ispričam mami šta se desilo za vreme ručka u trpezariji, u mom vrtiću i da pitam mamu kako se to jelo zove.

     - Zdravo Leno. Kako je bilo u vrtiću?

     - Bilo je lepo. Baš, baš lepo.

     - Da li ste nešto naučili danas?

     - Da mama, sve smo naučili, i crtali smo i gledali smo neki film za malu decu. Film o jednoj životinjici.

     - Odlično. Reci mi da li si gladna, želiš li da ručamo?

     - Neeee!!! Mama, mama.....slušaj me. Nisam gladna, sve sam pojela u vrtiću. Sve,sve sve. Stvarno! Imali smo za ručak ono jelo, znaš ono zeleno što posle postane crveno. Ono koje baka kuva. Ono kad ti kažeš: jao mama, što je ukusno, ovo samo ti ovako znaš da skuvaš. Sećaš se, mama kad je baka to kuvala.

    - Jao Leno, pa to je slatki kupus. Zapamtri već jednom! Draga moja, to je slatki kupus! A ne možeš da zapamtiš, onda lepo ponovi "slatki kupus" deset puta pa ćeš  znati.

    Znam ja za to jelo, ali mama ne zna. Ima jedna istina koju nikom nisam rekla. Ja ne volim da jedem. U vrtiću se svakog dana mučim kada treba da idemo na ručak, i skoro uvek bacam hranu. Vaspitačica me nikada nije pohvalila, ali ja to mami nisam rekla. Najviše ne volim taj kupus, i nije mi jasno zašto ga zovu slatki kad je grozan i gorak i uopšte mi se ne sviđa. Meso ne mogu da jedem, moram  da ga bacim.

    Eto, Petar i Ana isto bacaju, ali ne kao ja. Ja bacam svakog dana, a oni samo ponekad. Ako mama ode u vrtić, saznaće tu jednu istinu. Misliće da sam je slagala, ali nisam. Nisam je slagala, jer ja uvek mislim u mojoj glavi da bi bilo lepo da ja sve volim da jedem, pa čak i taj kupus i da me hvali vaspitačica. Ali ne mogu, probala sam i stvarno ne mogu. Molim zato glavnog kuvara da skuva neko bolje jelo i da mu da pravo ime i da slatko bude slatko, a ne gorko.

    - Dobro mama, zapamtiću. Slatki kupus, koji gorko zvuči!

    - Nešto si rekla Leno? Nisam te čula.

    - Ništa mama. Ništa nisam rekla. Slatki kupus. Jedan. Slatki kupus. Dva. Slatki kupus. Tri. Slat.....