Nastavljamo... :)

Posle duge, nama veoma aktivne pauze, idemo dalje i više nema stajanja! ☺

Pesnikinju Divnu Lulić Jovčić ne moramo predstavljati.
Poklonila nam je njenu dečju pesmu:






MRZA

Ah, ta Mrza

što me zbrza!

Baš se mučim,

i nikako da naučim

njenoj moći da odolim!

Ona zna koliko volim

da se lenjim, dugo spavam,

i da često zabušavam,

Pod uticaj padnem njen,

pa sam dokon, pa sam lenj.

Domaći mi zadnja briga,

uzalud me čeka knjiga,

u haosu krevet, soba,

razbacana garderoba,

od slatkiša papirići...

Gledam kako zaobići

svaku svoju obavezu,

tu sam uvek na oprezu.

Za sve ovo što se zbiva,

Mrza je ta što je kriva!

Tako mi se milo smeška.

Ja popustim. To je greška!

Za nevolju baš je stručna,

uporna je i odlučna

da nas sapne i zavede,

na pogrešan put navede.

Ide s kraja na kraj sveta,

od deteta do deteta,

vrednice i odlikaše

pretvara u lenje Gaše.

Rešio sam, biću jači!

Ne dam Mrzi da me tlači!

Neće više da me mazne,

pa da trpim posle kazne!

Mislim da će mama moći

da mi bude od pomoći.

Ona uvek zna šta treba

kada neko zlo me vreba.

Majka kaže: - Sad je dosta!

Neću Mrzu kao gosta!

Rano jutrom da se dižeš,

obaveze da postižeš!

Prvo ćeš da spremiš sobu,

da pokupiš garderobu,

i da nemaš više brigu,

uzimaj u ruke knjigu!

Znaš u čemu problem leži?

Baš od vrednih Mrza beži!

Nije nešto da mi prija

protiv Mrze terapija,

al ću mamu poslušati,

sve od sebe ja ću dati,

da ne skrenem s pravog puta,

neću lenjost da me sputa,

vredniji i bolji biću,

Mrzi vrata zalupiću!