Dragi naši, ovo je mala promocija naše knjige. Možete pročitati, a ko radi sa decom može i upotrebiti dva dramska predloška od pet, koje su objavljene u knjizi.
Knjigu možete naručiti ovde, mailom (ugradionicasnova@gmail.com) telefonom (063/8424-493 i 062/9674-906) ili preko Facebooka (https://www.facebook.com/snova.radionica.1)
Cena knjige: 300,00 din
Monika Jovanov
RIBICA I MORE
Lica:
Narator
Crna ribica
Meduza
Rak Crvenković
Lepe ribe
More
Jegulja Zmijkić
Korali
Zaljubljene ribe
Mosrki tata Kole konjić
Oktopod Oki Osmoruki
Crvene ribice
Crni mališa
(Scena dočarava morski svet.........)
NARATOR
U jednom udaljenom kutku, na dnu mora srećno je živelo jedno jato ribica. U tom jatu sve ribice su bile crvene. Osim jedne koja je bila crna. Ta crna ribica, bila je crna kao najcrnji mrak. Ona je bila sasvim posebna, mogla je da pliva brže od svih svojih sestara i baraće. Zbog toga su je prozvali Plivačica.
Pogledajte kako se ona vešto i brzo kreće.
CRNA RIBICA
Uopšte se nisam umorila. Mogla bih ovako da plivam do beskraja. Ma do kraja i nazad. A zna li neko gde je početak mora? I gde je kraj mora? Mislim gde je start, a gde je cilj?
NARATOR
Ali, jednog jako tužnog, sumornog dana dogodilo se nešto veoma strašno! Sasvim neočekivano. Opasnost na vidiku! Onako baš - baš iznenada, pojavio se ni manje ni više nego morski pas. Gladan. Besan. Neumoljiv. Pravi pravcati morski pas.
Velikom brzinom se probijao kroz talase! Bez ijedne reči, bez pozdrava, namrgođen. Gladan! Širom je otvorio svoja usta. A to su bila najgladnija usta na svetu. U tim ustima je bilo toliko najcrnjeg mraka da bi se i hrabriji od najhrabrijeg uplašio istog trena. Ta gladna usta su ziiiiinula ....i....i...i i odjednom su progutala ....zamislite.... sve crvene ribice. Ni jedna nije uspela da se spase. Pojeo je čitavo jato. Da, bio je to onaj grozni mesožder koji se hrani svime što mu je u blizini .... a ovog puta je to bilo jato crvenih ribica.... Deco on ih je u jednom trenutku sve progutao.... Samo je crna ribica....... Plivačica... samo je ona uspela da pobegne.
NARATOR
Plivačica je plivala brzo, najbrže što je mogla, nestajala je u dubinama strašnog vodenog sveta. Bila je preplašena i jako tužna. Zar je moguće da su crvene ribice nestale?
CRNA RIBICA
Šta ću sada?Moram nešto da preduzmem.Šta da radim, gde da se sakrijem. Pomozite mi! Gde da se sakrijem?
NARATOR
Uspela je da se skrije u jednom morskom žbunu. Inače, ti žbunovi su pravi ukras morskog dna. Imaju divnu zelenu boju i ponekad su pravo sklonište mnogim morskim stvorenjima. Crna ribica je uspela da se spase od strašne morske nemani i nađe zaklon za sebe.
CRNA RIBICA
Uh, zamalo da i ja nastradam. Ovde sam na sigurnom.... rešila sam da nigde ne mrdam....mislim da nigde ne plivam....ni makac! Pa ja i ne znam na koju bih stranu pošla.... gde je početak... a gde je kraj mora? Ni makac.... Deco moram nešto da vam priznam: ovde mi je jako dosadno. Samo se krijem, ništa ne vidim....sama sam.... Ma ovde je mnogo dosadno.... Dosadno!!!! Dosadno da umreš!!!!
NARATOR
Dok se tako dosađivala i vrpoljila od muke..... crna ribica je primetila da je vodeni svet prepun raznih čudesnih stvorenja, prelepih boja u svojim nedostižnim daljinama. Malo po malo...... oslobodila se, i počela da istražuje...
CRNA RIBICA
Ma znate šta.... ja ne mogu više ovde da čamim i čekam. Moram da saznam šta se krije na kraju mora...... Jedino nisam sigurna da li je ovo mesto sa kog krećem početak ... Ali rešila sam da krenem. Krećem, pa šta bude biće. Krećem!
II
NARATOR
Čim je krenula .... ugledala je jednu meduzu koja je bila kao želatin. Sva se presijavala .
CRNA RIBICA
Dobar dan. Ko ste vi i šta to izvodite. Kakav je to ples?
MEDUZA
Mi smo meduze. Slobodnoplivajuća morska stvorenja. Neki za nas kažu da smo prave morske balerine. Hajde zapleši sa nama. Deco zaplešte i vi! Evo ovako: malo levo, pa desno okret ča-ča-ča, ta na- na! Ne boj se. Mogle bismo da te napadnemo, mogle bismo i da te ožarimo, ali to se neće dogoditi. Veruj mi.
CRNA RIBICA
Da me pojedete? Da me ožarite? Deco ja se plašim.
MEDUZA
Bez brige. Ti nisi naš plen, a poznato je da mi nikoga ne žarimo bez razloga. Tek tako. Mi se samo branimo od onih koji nas napadaju, a ti nas nisi napala. Uostalom šta ti radiš ovde sama?
CRNA RIBICA
Jaaaa, jaaa... pa ja istražujem more. Rešila sam da saznam gde je kraj mora. Do nedavno nisam bila sama. Plivala sam sa jatom svoje braće i sestrica, ali njih je progutao morski pas i ja, šmrc, šmrc... Ma nema mi druge nego da krenem dalje. Ne plašim se više. Žurim. Izvinite.
MEDUZA
Samo hrabro draga, i zapamti da uvek možeš da plešeš sa nama.
III
NARATOR
Crna ribica je krenula dalje....i... i..... srela je jednog raka koji se šepurio i prepotentno mahao svojim klještima...
RAK
Sklanjaj se mala....sklanjaj se! Ovuda ja prolazim!
CRNA RIBICA
Neću ja da se sklanjam, i meni se žuri. Ko si ti da se ja tebi sklanjam?
RAK
Ja sam glvom to jest oklopom i makazama Rak Crvenković... beži sad ću da te štricnem!!!
CRNA RIBICA
Au!!! Ovaj stvor baš čudno hoda i štricka.....ali ja ću da ga pipnem. Pa ja sam hrabriša...... Uuuuuuu....što je ovo dobroooooo.....
Ej ti čika Crvenkoviću, što si pobegao? Baš je plašljivko ovaj čika Rakonja...
Eno riba, njih bar poznajem!!! Eno riba!!! Hej i ja sam tu!! Zar me ne vidite?
IV
NARATOR
Grupa riba elegantno je plivala dok im se krljušt presijavala... izgledale su kao svilene bombone. Raznobojne i nekako odvažne. Prave lepotice. Dok su one plivale oko njih su lepršale morske alge i trave.
CRNA RIBICA
Uja! Ovde sam! Ovde sam!
RIBA
Odakle dopire taj nežni glas? Ko nas to doziva?
CRNA RIBICA
Ja vas dozivam.! Taraaaaa.... evo me!
RIBA
Dobro de, smiri se ..... da te bolje pogledamo..... zar se ne plašiš tako sama....Znaš li ti da ovde može biti jako opasno?
CRNA RIBICA
Znam, sve znam... ali žurim....................O, da nisam vam rekla... Vi ste najlepše ribe koje sam ikada videla u životu... ali žurim.....
RIBE
Budi pametna..... i kada žuriš nemoj zaboraviti da budeš oprezna. Doviđenjaaaa! (odlaze)
NARATOR
Ribica je jurila, kao bez glave.... pa nije ni primetila ispred sebe neke starudije, konzerve i ko zna šta sve još.... mnoštvo otpada.
V
CRNA RIBICA
Auuuuuu.... šta je sad ovo.... pusti me da prođem.... sklanjaj se. Hoćeš možda da se biješ.... ja sam na sve spremna... Sklanjaj se od mene ti čudni stvore....
MORE
P-o-l-a-k-o....p-o-l-a-k-o....
CRNA RIBICA
Kkkko je to... kkkko to govori...ne vidim te.... gde si?
MORE
Hm, hm, hm.... More govori. Polako, kuda žuriš toliko...
CRNA RIBICA
More govori? Ili se to neko šali?
MORE
Ne šalim se. Budi pažljiva.... upravo si naletela na nešto strašno što ne pripada moru..... Ne nije to živo biće. To je otpad koji ljudi bacaju u more... od te prljavštine ja ne mogu da živim. Mučim se. Bolujem. Biljke venu,a morski stvorovi umiru...
CRNA RIBICA
Ej ti More....ja ću da te spasem samo da stignem do kraja i sve lepo ispitam. Čekaj me, ne mrdaj..... Gde si?............ Gde si?
VI
NARATOR
Posle ovog susreta Crna ribica je bila toliko rešena da što pre upozna svet oko sebe da nije stigla da primeti nešto crno, ljigavo i živo pored sebe.... i baš se iznenadila kada je ugledala jednu ribu kojoj je rep bio tako daleko od glave da bi se skoro moglo pomisliti da se taj rep i ta glava uopšte i ne poznaju. Bila je to jegulja.
CRNA RIBICA
Au..... što ste vi, moliću lepo ljigavi.....i ....čekaj malo..... da li ja to pričam sa vašim repom .... (čudi se).... ili glavom.....??? I duuuuuuugački......
JEGULJA
Ja sam Jegulja Zmijkić..... koža mi je glatka, ali narav mi je slatka. Ten mi je lep... ovde glava, ovde rep. Uhvati me, struja trese, ja sam stvor sa dve adrese. Ne diraš me zato hvala, baš si slatka ribo mala!
CRNA RIBICA
(peva) Još jedan čudan stvor.... ova šetnja stvarno nije smor. Čudan stvor.... nije smor....
VII
NARATOR
A onda je naletela je na morske korale koji su bili kao najlepši cvetovi... ma ne kao palmine grane.... divnih nijansi crvene boje. Nije se moglo znati koji je od kojeg lepši... pored njih su blještale morske zbezde i zvezdice..... i zaljubljene ribe.
CRNA RIBICA
Šta je sada ovo, pustite me.....ma ...pusti me! Mrdaj Odavde.
KORAL
Ne mogu da mrdam. Ja sam pričvršćen za podlogu. Mrdaj ti.
CRNA RIBICA
Baš si nadmen.Kako to ti ne možeš da mrdaš....a ja kao treba da odem?
KORALI
Ne ljuti se. Ja sam Koral Nepomerkić, morski ukras, mnogim sam ribama zaklon i spas. Nekad sam mali, nekad kao ceo sprud, ne mogu da mrdam baš si lud. Gde me nađeš uvek sam tu.... osim ako me neko ne odseče ili čupne pa od mene ogrlicu napravi... mnoge sam komšije korale izgubio svaki put kad bi se neko za koralnu lepotu odlučio ...a ti?
CRNA RIBICA
Izvinite, nisam znala. U mom kraju nije bilo korala...... (pliva oko korala) Prvi put sam ovde, izvinite ako smetam.
VIII
ZALJUBLJENE RIBE
Ne smetaš....ne smetaš.... Možemo li da te pitamo nešto?
CRNA RIBICA
Pitajte slobodno?
ZALJUBLJENE RIBE
Da li si zaljubljena? Reci nam... reci nam.... A vi deco? Neka se javi onaj ko je malo zaljubljen. A ko je malo više zaljubljen.... A ti, a ti....? Hajde reci nam.... da li si zaljubljena ??? Sigurno si zaljubljena kada kada tako žuriš kao da si bez glave ....zaljubljena....
CRNA RIBICA
Pa, pa... ja ne znam šta znači biti zaljubljen... znam samo šta znači voleti. Ja jaaaako volim svoju mamu, i tatu naravno.... a šmrc,šmrc a najviše sam volela moju braću i sestrice kojih više nemaaaaa.....
ZALJUBLJENE RIBICE
De,de....ne plači. Evo objasnićemo ti kao da znaš kada si zaljubljena!
CRNA RIBICA
Stvarno! Stvarno!
ZALJUBJENE RIBICE
Znaćeš da si zaljubljebljena kada pučnu da ti rade žmarci u stomaku i svuda po telu... evo ovako,pa ovako... shvataš li?
CRNA RIBICA
Baš je smešno. Hej ne dirjte me... ha,ha,ha.... hi,hi,hi..... ohohohoho.....
IX
KONJIĆ
Ko se smeje? Ko se smeje tako glasno? Moliću lepo, ko smeta?
CRNA RIBICA
Ja se smejem. Ja smetam. A ko pita?
KONJIĆ
Pitam Ja, Morski tata Konjić zvani Kole. Tako mi svih jajašaca. Ako imaš milosti smiri se i prestani da praviš buku.
CRNA RIBICA
Ti si baš neki nadrndanko. Samo se smejem. Uostalom, one su me zagolicale. Eno tamo su....... Gde su nestale? Eto sada mi nećeš verovati, malopre su bile ovde.
KONJIĆ
Drago dete, zar ne vidiš u kom sam stanju. Ja sam na trudničkom bolovanju. Jedini sam od svih stvorova koji umesto ženke nosim oplođena jaja u svom trbuhu i to skoro šest nedelja dok se iz njih ne izlegu mališani... uh.... baš sam umoran.
CRNA RIBICA
Jao, izvinite čika Kole. Prvi put čujem. Baš ste jedinstveni. (prilazi pipa mu stomak). Zamišljam svog tatu sa stomakom... pa to bi bilo stvarno smešno.... hi,hi,hi... ha,ha,ha.... hohohohohohoho...
KONJIĆ
Tišina! Pokušavam da dremnem.
CRNA RIBICA
Dobro. Evo ćutim.
X
OKI
Dobar dan! Dobar dan! Dobar dan! Dobar....
CRNA RIBICA
Pssssssst, tišina .....zar ne vidiš da spava.
OKI
Ko spava?
CRNA RIBICA
Pa Morski Tata Konjić, zvani Kole. Na trudničkom je bolovanju. Kome ja pričam, pa ti ništa ne razumeš.... samo vičeš dobar dan, dobar dan, dobar dan! Zvučiš kao pokvareni CD.
OKI
Dobar dan! Dobar dan! Dobar dan želi vam oktopod Oki Osmoruki!
CRNA RIBICA
Dođi ovamo!.......... Epa dobar dan, dobar dan.... dobar dan... ovo je baš dobro.... dobar dan! Deco probajte i vi. Hajde da se svi rukujemo. Rukujmo se sa svima, rukujmo se na sve strane..... Oki pa ti si divan, moram da te zagrlim. Zagrlimo se svi.
OKI
Dobar dan, dobar dan decooo!
CRNA RIBICA
Stani....stoj.... a što se ti moliću lepo non-stop javljaš... da ne kažem bez prestanka i to svima...?
OKI
Ja imam ovih osam pipaka i mogu odjednom da se javim osam puta, i taman kad završim jednu turu javljanja naiđe neko kome se nisam javio pa moram iz početka.... Pogledaj samo koliko riba dolazi iz onog pravca.... Nemam više snage da se javljam..... bolje da se sklonim na vreme.....
XI
CRNA RIBICA
Oooooooooooooo, Oooooo.....Crvene ribice, braća i sestrice. Da li ja sanjam. Pođite samnom, istražujem morsko dno. Ne odustajem, nikako. Idem do samog kraja. Razgledajmo zajedno! Pođite, razgledajmo, pođite.....
CRVENA RIBICA
To nije moguće. Moramo biti oprezne. Velike ribe i morski psi jedva čekaju da nas progutaju. Plašimo se.
CRNA RIBICA
Pa ne možemo se valjda zauvek sakrivati ovde! Moramo nešto smisliti! Znate li vi kako je lepoi plivati tuda- svuda -unaokolo i upoznavati razna morska bića.... Uostalom ja se više ne plašim. Stekla sam mnogo prijatelja.... Pođite,pođite....
CRVENA RIBA
Saslušaj nas.... Mi nismo tako odvaže, plašimo se.
NARATOR
Deco, da li se vi plašite ponekad....
CRNA RIBICA
Ma ne plašite se. Kažem vam ne plašite se! Mislim da imam rešenje!
CRVENA RIBA
Imaš rešenje?????
CRNA RIBICA
Znam! Znam kako ćemo i šte ćemo.
CRVENA RIBA
Pa reci več jednom! Kako ćemo?
CRNA RIBICA
Pa plivaćemo!
CRVENA RIBA
Pa mi već plivamo! Ti se šališ!
CRNA RIBICA
Znam. Znam da mi već plivamo...... .Slušajte me pažljivo: plivaćemo tako da postanemo najveća riba u celom moru!
CRVENA RIBA
Kako to misliš najveća riba?
CRNA RIBICA
Ja ću vam pokazati kako da plivate i gde će kome biti mesto! Evo ovako....... pa ovako..... eto ga..... sada sam vas lepo rasporedila.
NARATOR
I stvrno kad su se ribice rasporedile i zaplivale onako kako ih je Plivačica naučila izgledale su kao jedna ogromna, ogromna riba.
CRNA RIBICA
Ja ću velikoj ribi biti oko !
NARATOR
Ali....... odjednom se pojavila još jedna mala crna riba.
CRNA RIBICA
Mališa, pomeri se smetaš nam....mrdaj! Dečko sklanjaj se!
CRNI MALIŠA
Došao sam da pomognem..... Primate, primate.... primate li me u društvo? Mogao bih da budem drugo oko ovoj vašoj velikoj ribi. Šta kažete? Šta kažete? Primite me molim vas! Primate li me, primate....primate....?
CRNA RIBICA
Pa kad si već toliko navalio....... Uskači! Eto.... sad mi se čini da sam stigla do kraja. Baš se nekako sve lepo završilo..... Da..... samo još uvek ne znam gde je početak mora...?
MORE
P-o-l-a-k-o, p-o-l-a-k-o..... zar ne shvataš da je na kraju svakog kraja jedan novi početak. Kraj i početak su uvek na istom mestu... Pogledaj opet si sa crvenim ribicama... kao na početku priče... sada možeš nastaviti dalje, ali čuvaj se opasnost je uvek blizu.... budi i dalje tako odvažna i hrabra........ h r a b r a.... h-r-a-b-r-a-a-a-a...
CRNA RIBICA
More, more.... pa to si ti........ Pogledaj nas.... Zar nismo moćne ovako složne i organizovane! More...... more.... Deco, rade mi žmarci svuda ....po celom telu.... baš rade...... jao.... pa to je ono.... o čemu su mi pričale ribe............ pa ja sam se zaljubila....... jao...... zaljubila sam se i to baš sada kada žurim i baš tu na mestu gde se sastaju kraj i početak..... Mališa, od danas nikuda ne idem bez tebe!
NARATOR
Tako organizovano, ribice su plivale u prohladnoj morskoj vodi čekajući da ih ogreje sunce. Uspevale su da izbegnu sve velike ribe na koje su nailazile, i tako su uz pomoć Plivačicine ideje živele još dugo... dugo.... dugo.
--------------- o --------------- o ---------------- o ---------------- o ---------------- o ---------------
Edit Zerebelji Tenji
KAD SI GLADAN, NISI SAV SVOJ
Lica:
Teodora
Kata
Milica
Crvenkapa
Baka
Vuk
Deda Mraz
TEODORA
Ćao drugari! Jeste čuli? Danas stiže Deda Mraz! Je li to istina? Stvarno???
Huuuuuu... samo da pozovem sestrice i one da se raduju! U stvari, moram nešto da vas pitam. Da li znate bajku o vuku i tri praseta? Ubeđena sam da su ta tri praseta dečaci. Jesam u pravu? Eeeee, pogrešili ste. Samo da znate to su devojčice. U stvari to sam ja i moje sestrice. Hoćete da ih upoznate? Evo, odmah ih zovem! Halo, eeeej ćao! Stvarno je istina! Zaista dolazi Deda Mraz! Dolazite brzo pa da se spremimo! Jooooooj, baš samuzbuđena!!! I gladna... jooooj što sam gladna!
KATA
Ej ćao ekipo! Je li... imaš nešto da se jede? Mnogo sam gladna.
TEODORA
Nemam...
MILICA
(zapne dok ulazi)
Uhhhh, noge mi otpale od trčanja! Huhhhh... Ja sam spremna za Deda Mraza! Spremila sobu, oprala zube, ali sam mnogo gladnaaaaaaaaaa....
TEODORA
Uh, i ja sam.... U stvari, imam malo kupusa u frižideru, šargarepe i tako to. Ali se meni jedu kolačići.
KATA
Mmmmmm... onako fini sa mnogo krema...
MILICA
I šlaga na njemu, sa prelivom od čokolade...
(Sve tri sede i tužno uzdišu)
KATA
Setila sam se!
TEODORA I MILICA
Šta si se setila?
KATA
Setila sam se... ah, ništa... ne valja...
Teodora i Milica
(razočarano) Aaaaaaaaaaaaaa....
KATA
U stvari... Joooj, imam ideju!
TEODORA
Koju?
MILICA
Ovo mora da je mnogo dobra ideja!
KATA
Setila sam se da Crvenkapa svaki dan ide kod svoje bake i nosi joj kolačiće.
TEODORA
Torte? Onako fine sa mnoooogo krema od čokolade?
MILICA
I sa puno šlaga? mmmmmmmmmmmmmnjamnjam....
KATA
Sa mnogo mnogo krema i još više šlaga (oblizuje usta)
TEODORA
Ali čekaj... to nosi svojoj baki, a ne nama.
MILICA
Misliš ako je lepo zamolimo, da će nam dati?
KATA
Neće...
TEODORA
Ali možda ako je lepo zamolimo da nam da koje parče?
KATA
Neće...
MILICA
A šta će mo onda?
KATA
JA znam šta će mo!
TEODORA I MILICA
Šta???
KATA
Moramo da je kindapujemo!
TEODORA
Da je kindapujemo???
MILICA
Kidnapujemo, valjda!?! A nije bolje da joj samo otmemo korpu?
KATA
Ma ne.... onda će otrčati i sve ispričati Baki, a onda će Baka da nam isčupa uši...
TEODORA I MILICA
Auuuuuu....
KATA
Ma ne brinite! Sve sam ja to brzo razradila mojoj pametnoj glavi! Slušajte veoma pažljivo! Sačekaćemo lepo Crvenkapu tamo kod vrbe pored puta. Sakrićemo se, a ona kad bude prolazila, bacimo ćebe na nju, zgrabimo je i donesemo kući. Eto, kako će mo: lako će mo, tako će mo! Krećemo!
(one izlaze, Crvenkapa se pojavljuje)
CRVENKAPA
Dobar dan deco! Da vam se predstavim, ja sam Crvenkapa.Upravo sam krenula kod Bake da joj odnesem malo kolača i malo sokića. Mislim, moja Baka je extra i cool, ali ne voli mnogo da petlja u kuhinji. Više voli da šeta po šumi, kao pravi lovac. Niste znali? Očigledno ste čuli pogrešnu verziju bajke! Daa daaaaa, ona je lovac - onako baš baš. Samo što nikad ništa ne ulovi. Samo se šeta po šumi, nosi pušku i kao pravi se važna. I zato je mnogo volim, jer znam da ona jednostavno čuva šumu i sva živa bića u njoj.
Ali baš sam se zapričala, a ona me čeka. Idem, da se ne brine! Ćao!
(Deda Mraz nailazi, nosi veliku vreću na leđima)
DEDA MRAZ
(pevuši) Ufff, ala je teška ova vreća puna poklona i slatkiša za dobru i pametnu decu! (primeti decu u publici) Ooooo, dobar dan deco! Baš dobro što sam vas sreo! Zamislite, jedan od mojih irvasa je uganuo nogu, i morao sam ostaviti sanke tamo pored šume i krenuo sam peške. Ali izgubio sam se i ne mogu da nađem put do Crvenkapicine kuće. Da li znate kuda treba da krenem? Ne znate? A da li znate gde stanuju prase Dora, prase Kata i prasence Mica? Ne znate? Ma nema veze, krenuću ja polako, pa ću negde stići... (i dalje pevušeći odlazi)
(Ulaze prasići, šunjajući se)
KATA
OK, stigle smo. Isključujemo mobilne telefone, nema selfija za facebook, uskladjujemo satove.
TEODORA
Pa nemamo sat...
KATA
Nema veze. Pravimo se kao.
TEODORA
Aha. Usklađujemo satove. Evo - sad je tačno: toliko.
MILICA
Koliko???
KATA
Toliko. Šta zapitkuješ toliko? Ššššššššššššš! Čujem korake! Stiže Crvenkapica! Sakrivaj se!
(Sakriju se i čekaju, u to ulazi opet Deda Mraz, sada već vuče vreću jer mu je jako teška)
DEDA MRAZ
(i dalje pevuši. Ugleda decu u publici) Ohohoooooo! Opet se srećemo? Mora da sam išao u krug! Da li ste znali da se ljudi često, kada se izgube, idu u krug? To je verovatno zato što je ceo svet okrugao kao jedna ogromna lopta! Ili zato što se i vreme uvek vrti u krug! A i sunce je okroglo, čak poneki put i mesec... I okroglo je i...
KATA
Hvataj Crvenkapuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu!!!!!
(Bacaju ćebe na Deda Mraza. Nastaje galama, prasići ga iznose dok se on mlatara.)
CRVENKAPA
Jaoooooooooj drugari! Zamislite, mnogo sam zabrinuta! Na poljani je počela novogodišnja žurka, okupili su se skoro svi stanovnici šume, a Deda Mraz nikako da stigne... Čudno je što kasni, jer on uvek stiže na vreme. A svi smo bili dobri i pametni... Možda mu se pokvario sat? Ili sanke? A možda se izgubio? Opasno je šetati po šumi ako ne znaš put, mada Deda Mraz uvek sve zna...
Ali znate šta sam se setila? Pitaću Baku, ona sigurno zna šta se desilo! Kako se nisam toga setila ranije?
(Crvenkapa odlazi, ulaze prasići sa Deda Mrazom)
KATA
Auuuu! Ala je teška Crvenkapa! Huhh, baš sam se umorila!
MILICA
Joooooj, da znaš da si u pravu! Imam osećaj kao da sam nosila tri Crvenkape! Verovatno se kod kuće najela kolača...
TEODORA
I ova vreća je ogromna i teška! A bila sam ubeđena da uvek nosi korpicu. Izgleda da je ponela sa sobom celu poslastičarnicu!
KATA
Na žalost, moram konstatovati da nemamo kondicije... Od sutra radimo fiskulturu svaki dan!
TEODORA I MILICA
Neeeeeee...
KATA
Sve u svemu, moramo dalje! Imam predlog: ako zapevamo, biće nam lakše. Krećemo! (opet dižu Deda Mraza, zapevaju neku novogodišnju pesmicu i izlaze)
(Ulaze Baka i Crvenkapa)
CRVENKAPA
(dok ulaze, govori) Eto vidiš Bako! Došli drugari, svi čekamo, a Deda Mraza još nema!
BAKA
Vidim, vidim srećo moja! Možda je samo zadremao negde. Star je i verovatno umoran. Cele godine je pripremao poklone za vas, a to ni malo nije lak posao!
CRVENKAPA
Možda se izgubio? Ili šta ako je ispao iz sanki pa se povredio?
BAKA
Šuma je velika, mnogo vremena treba dok je obiđem... Moramo da pozovemo pomoć!
CRVENKAPA
A koga da pozovemo? Čika lovac je na zimovanju.
BAKA
Poznajem nekog ko će nam biti od veće pomoći! Ovde treba neko, ko ume da prati tragove! A niko nije bolji u tome i niko nema bolji njuh od Vuka!
CRVENKAPA
Slažem se! Ali postoji jedan problem...
BAKA
Koji problem???
CRVENKAPA
Na putu ovamo videla sam ga u frizerskom salonu. Otišao na godišnje tretiranje krzna.
BAKA
E krzno mora da sačeka! Sada je od svega mnogo važnije da nađemo Deda Mraza!
(one da krenu, ulazi Vuk i skoro se sudaraju)
VUK
Dobar dan drage moje!
CRVENKAPA
Mi o Vuku, a Vuk na vrata!
VUK
Oooo, dobar dan draga deco! Zar ste došli na doček Deda Mraza? Eeeee, nadam se da ste bili pametni i poslušni tokom cele godine! Pomagali roditeljima da posklanjaju igračke, niste plakali kada su vam prali kosu i redovno ste prali zube! Da vidim zube! (kezi se i on) Diiiivno! Ništa lepše od čiste dlake i zdravih, jakih zuba! Znao sam ja da ste vi pametna deca! Zato sam ubeđen da će vam Deda Mraz dati najlepši poklon na svetu! Gle, stvarno! Pa zar nije trebao već da stigne?
BAKA
BAKA
Upravo sam zbog toga htela da te zovem! Desilo se nešto veoma čudno! Deda Mraz kasni! A to se još nikad nije desilo! Od kad je sveta i veka, uvek je stizao na vreme!
VUK
Da, da... Veoma, veoma čudno! (njuši vazduh) Nešto mi jako ne miriše na dobro!
CRVENKAPA
Vuče, šta će mo sad?
VUK
Zaista je nešto veoma čudno... Mmmmmm, osećam miris kolača u vazduhu! O, to dolazi iz tvoje korpe! Izvini Crvenkapice, ali ništa ne miriše lepše nego kolači sa mnogo krema i preliva sa čokoladom...
BAKA
(uhvati ga za uši i odmakne od korpe) Vuče, dobićeš kolača kada nađemo Deda Mraza! To nam je sada najvažniji zadatak!
VUK
Izvini Bako! Malo sam se zaneo. Kada sam gladan, nisam sam svoj... Evo, vraćam svoj njuh u akciju! (opet njuši) Osećam nešto veoma čudno. Osećam miris igračaka! Tu - baš tu!Mnogo mnogo igračaka!
I osećam... Šta li to osećam?
CRVENKAPA
Šta osećaš Vuče?
VUK
Osećam miris prase Dore. I prase Kate. Hmmmmm... mislim da je prase Mica bila tu! I osećam miris tople zime! Znam čiji je to miris! Deda Mraz je bio tu!
CRVENKAPA
Znači stigao je do ove tačke. Tu. Ali gde su mu sanke? I gde su irvasi???
BAKA
Da rezimiramo: Deda Mraz je bio tu bez sanki i irvasa. A bila su tu i tri praseta. Meni ovo miriše na veeeeeliki veliki nestašluk! Predlažem da posetimo naše drugarice prasice!
VUK
Možda si ti Bako u pravu!
CRVENKAPA
Pa hajde onda da ih posetimo! (dok izlaze) Kad bolje razmislim, upravo su one nedostajale sa poljane!
(ulaze prasići sve sa Deda Mrazom i vrećom. Zadihane su, jedva stoje na nogama.)
KATA
Huhhh... Jooooj... Ova naša Crvenkapica je zaista neviđeno teška...
TEODORA
(slaže se, kilma glavom) Mhmmmm...
MILICA
I vreća joj te teška... Ni da zamislim, šta sve nosi u njemu! (otvara vreću) auuuuuu, što ovde ima mnogo slatkiša!!! Sa puno šlaga i preliva od čokolade!
(prilaze Teodora i Kata)
KATA
Daj da i mi vidimo!
TEODORA
Hoću jedan kolač!
KATA
(gurne je) E nećeš ti prva, nego ja!
TEODORA
(i ona je gurne)E nećeš ti, nego ću ja! (I tako se one gurkaju, dok ih Milica, koja je shvatila nešto, ne zaustavi)
MILICA
Kato! Dora! Imamo jedan mali problem.
KATA
Kakav mali problem?
MILICA
Pa, onako, malo veći problem...
TEODORA
A kakav to malo veći problem?
MILICA
Mislim da ovo nije Crvenkapicina vreća.
KATA
Nego čija? Jedino ona nosi kolačiće po šumi!
MILICA
U ovoj vreći ima i mnogo poklona!
(Sve tri se pogledaju i uplašeno ciknu) DEDA MRAZ!!!
KATA
(uplašeno) Misliš da smo kindapovale Deda Mraza?
MILICA
Nije kindapovale nego kidnapovale!
TEODORA
Ne ostaje nam ništa drugo, nego da pogledamo ko je ispod ćebeta...
(Skinu ćebe, i ugledaju Deda Mraza)
DEDA MRAZ
Draga moja nezglavna deco! Moram priznati da sam iznenađen i veoma razočaran! Cele godine ste bile pametne i baš danas, baš danas, kada mi se toliko žuri, vi napravite zavrzlamu! Svaka me koščica boli od ovog neprijatnog putovanja! Ni šetnja u krug nije bila toliko zamorna, a čekaju me deca celog sveta i veoma dugačak put! Sad mi priznajte, čemu ovaj neviđeni nestašluk?
TEODORA
Pa....
MILICA
Ovaj....
TEODORA
Pa znaš, ovaj...
KATA
Huhh...
DEDA MRAZ
Hmmmm. Razlozi su vam, kako bih rekao, veoma nerazgovetni! Mogli bi ste vaše razloge detaljnije da objasnite!
TEODORA
Znaš Deda Mraze, to je bilo tako, što ovaj...
MILICA
Htele smo da se spremimo za tvoj doček, ali kako bih rekla...
KATA
Bile smo gladne.
TEODORA
Da, bile smo gladne.
MILICA
Veoma, veoma gladne...
DEDA MRAZ
I šta ste mislile, da pojedete Crvenkapicu?
KATA
Ma ne. Ma kakvi! Samo smo htele da joj pojedemo kolače. I zato smo je kindapovale.
MILICA
Kidnapovale! Koliko puta da ti ponovim?
DEDA MRAZ
Drage prasice moje! Samo da ste bile malo strpljive, već bi se naručale najukusnijih koklača. Umesto toga, prenele ste me preko pola šume, zbog vas sam zakasnio sa dodelom poklona i zbog toga su deca veoma, veoma tužna. Kidnapovanjem ne rešavamo ništa, samo komplikujemo stvari. Dok lepa reč svaki problem rešava. Da ste bile pametne, i tražile od Crvenkape da vam da parčence kolača, ubeđen sam, da bi vam dala od srca.
(utrčavaju Crvenkapa, Vuk i Baka)
VUK
Huhh! Njuška me je ovamo dovela!
CRVENKAPA
Deda Mraze! Šta ti radiš tu? Trebao si doći na poljanu gde te svi čekaju!
DEDA MRAZ
Krenuo, sam, ali mi se jedan od irvasa povredio pa sam nastavio peške. Malo sam se izgubio, a onda mi pao na oči mrkli mrak, zgrabili me i nosili sve do ove kućice.
BAKA
Pretpostavila sam! Opet su prasice napravile zavrzlamu! Zašto ste kidnapovale Deda Mraza?
TEODORA
Pa....
MILICA
Ovaj....
TEODORA
Pa znaš, ovaj...
KATA
Bile smo gladne.
MILICA
I mislile smo da smo kidnapovale Crvenkapu.
TEODORA
Deda Mraz nam ni na pamet nije pao!
BAKA
Mislim da ste zaslužile dobru lekciju da se opametite i nikad ovako nešto ponovo da ne uradite!
VUK
Za kaznu, moraćete da počistite celu šumu!
DEDA MRAZ
Ali ne samo to. Pošto sam zbog vas zakasnio sa podelom poklona, predlažem da mi pomognete. Pomozite mojim irvasima da brže vuku sanke. Time će te učiniti dobro delo, i ublažiće težinu vašeg velikog nestašluka!
(prasice hoće da negoduju, ali im Crvenkapa upane u reč)
CRVENKAPA
Hoće, naravno! Predlažem da požurimo na poljanu, neka to bude prva stanica!
KATA
U redu! Prihvatamo zadatak.
TEODORA
A kada će mo dobiti kolače? Još uvek smo jako gladne!
BAKA
Na proslavi vas čekaju najslađi zalogaji!
MILICA
E onda krenimo što pre! Kad smo gladne nismo baš svoje!
DEDA MRAZ
Krenimo onda! Podelimo poklone dragoj deci! Neka uživaju u ovom ipak divnom danu! Hohohoooooo!
--------------- o --------------- o ---------------- o ---------------- o ---------------- o ---------------
R E C E N Z I J E:
BAJKE OSLONJENE NA STVARNOST
U srpskoj dramskoj književnosti za decu ceo jedan stilski tok nastao je prigodom važnih događaja, najčešće praznika koji se obeležavaju u predškolskim i školskim ustanovama. Nova godina i lik Deda Mraza jesu najučestalija inspiracija, povod i motiv za organizovanje predstava za decu. Često je to i jedina manifestacija te vrste u godini i prvi dodir dece sa specifičnom pozorišnom igrom. Otuda bi pristup ovoj oblasti morao biti znatno brižljiviji nego što se pokazuje u našoj ne samo pedagoškoj stvarnosti. Predstave pripremane povodom novogodišnjih i drugih praznika vrlo su često zasnovane na krajnje nemaštovitom, neinventivnom, površnom i shematizovanom dramskom predlošku.
Na svu sreću, s vremena na vreme, pojave se dobro uobličene dramske forme, originalne i maštovite, inventivne i uverljive i, što je najvažnije, primerene uzrastu kojem su namenjene, sa jasnom poetičkom namerom, čvrstom strukturom, preglednom radnjom i dobro profilisanim likovima koji govore jezikom autentičnim i dosledno miljeu kojem pripadaju. U te srećne i svetle primere dramskih minijatura podesnih za inscenaciju prvenstveno novogodišnjih, a potom i drugih prigodnih predstava pribrojiće se svakako i dramski tekstovi Edit Zerebelji Tenji i Monike Jovanov sabrani u knjizi Priče iz bajkolevke.
Naslov knjige Priče iz bajkolevke prikriva dramski oblik odnosno medij u kojem je konstruisana, a usmerava se na dva svojstva sadržine – priču koja je u osnovi svake uverljive književne forme i novoskovanu reč bajkolevka koja označava pojam bajke uz naglasak njene arhetipske prirode, prauzora koji , svojim osobenim načinom izgradnje, naracije te pravilnom strukturom u kojoj opozitni parovi, bajka-stvarnost, junak-žrtva, dobro-zlo, pravda-nepravda, nude kao idealna građa za izgradnju drame.
Po čemu su ove dramske bajke drugačije od ostalih dramskih tekstova nastalih po nalogu trenutka? Najpre valja istaći njihovu nepretencioznost, jednostavnost i sažetost. One su po pravilu koncentrisane oko jedne situacije iz koje se potom razvija dinamična radnja. Zanimljivost i atraktivnost u ovim dramskim tvorevinama potom se postiže nenametljivo naglašenom vezom sa stvarnošću, „prevođenjem“ čudesnog u bajci u realno drame: one se lokalizuju sada i ovde. Zbivaju se u Novom Bečeju, na levoj obali Tise, u vreme informatičkoj eri, sa jasnom svešću o „satu Magičnog vremena bajki“. Otuda je moguće da u bajku Novogodišnja zavrzlama, na primer, upadnu likovi iz bajki Zvončica, Snežana, Pepeljuga, Zlatokosa, Uspavana Lepotica, Dobra Vila, Vuk, Kapetan Kuka, Princ del Drekalo, Vilenjak itd .vođeni idejom da poprave Sat magičnog vremena i spasu Bajkoverzum. Iako su namenskog karaktera, napisane da bi, uglavnom, bile izvedene prigodom novogodišnjih praznika, ove dramske forme imaju jednu izuzetno važnu dimenziju – zainteresovanost za najvažnija pitanja ljudske zajednice: znanje i prijateljstvo koje je „jedino istinsko bogatstvo ovog sveta“, na prvom mestu. Potom se u Pričama iz bajkolevke jasno iskazuje svest o potrebi da se zaštiti čovekova okolina, da se čovek posveti očuvanju prirode i cele planete. Ovim dramskim bajkama često kao opomene odzvanjaju ekološke poruke (“ljudi bi trebalo mnogo više da brinu o prirodi, jer im je ona neophodna za život“- Negde tu). Ekološka svest izražena je i u jednočinki Ribica i more („Ribica je jurila, kao bez glave pa nije ni primetila ispred sebe neke starudije, konzerve i ko zna šta sve još. Mnoštvo otpada“). Vrlo često a efektno autorice se služe postupkom antropomorfizacije i na toj bazi postižu znatan performativni potencijal. Tako će se za dramsku igru pookazati veoma podatnim davanje ljudskih osobina drveću:
MAMA JELKA (očajavajući)
Koliko još da izdržavam? Stalno me povređuju! Mislim da ovo neću moći još dugo da trpim.
Isti efekat, mogućnost izgradnje raskošne scenske igre veoma je izražen i u drami Ribica i more: (meduze su kao prave male morske balerine, rak se šepuri i prepotentno maše svojim kleštima., i sl.
Posebnu vrednost ovim dramskim delcima daju komika i humor primeren najmlađem uzrastu, što znači da je zasnovan na jezičkim obrtima, neočekivanim situacijama, zabunama, karakterističnim imenima likova, i tako dalje. Naravno, i kada grade duhovite i komične stiaucije Edit Zerebelji Tenji i Monike Jovanov postupaju s punim uvažavanjem intelektualnih moći dece, računaju da su mališani dobro upućeni u čudesni svet bajki. Zato grade duhovite i dosetljive situacije igrajući se i opštim mestima iz bajke, dodajući im elemente naše epohe: Crvenkapina baka je cool, a ovde je vuk, izgleda, vegetarijanac pa moli „ za malo pohovanog karfiola“, a Snežana nudi „jabučicu za dekoraciju“ za vuka na ražnju, itd....
Priče iz bajkolevke Edit Zerebelji Tenji i Monike Jovanov oslanjaju se direktno na usmene bajke, ali uvek su osavremenjene i to sa prejasnom i izuzetno važnom idejom da se deci što više približe drama i pozorište. U tom pogledu vrlo je karakteristična dramska igra I Deda Mraz voli pozorište koncipirana kao dramatizovana lekcija pozorišnog bontona. Ovaj metatekstualni dramski tekst može da posluži kao jedan od najučinkovitijih oblika vaspitanja za pitanja drame i pozorišta najmlađeg uzrasta.
Priče iz bajkolevke Edit Zerebelji Tenji i Monike Jovanov važna su pojava koliko za najmlađu pozorišnu publiku , toliko i za njihove vaspitače i učitelje.
Milivoje Mlađenović
No comments:
Post a Comment