KELLEMES HÚSVÉTI ÜNNEPEKET

СРЕЋНИ УСКРШЊИ ПРАЗНИЦИ

ČOVEK SAMO SRCEM DOBRO VIDI

Knjizi "Mali princ" francuskog pisca, pilota, aristokrate Antonie De Saint Exupery bi trebalo često da se vraćamo.  Pročtajte kako je doživljavaju deca... 

ČOVEK SAMO SRCEM DOBRO VIDI

      Živimo u svetu materijalnih stvari. Bitno je kako ko izgleda, kako je obučen i koliko para ima. Niko ne obraća pažnju na osećanja drugih.

         U današnje vreme često propuštamo prilike da upoznamo druge. Dok verujemo našem srcu, ne možemo napraviti velike greške. Srce postepeno upoznaje osobine drugih. Prijatelj nam je onaj čije vrline i mane možemo da prihvatimo. Kao kada ruža kaže da će uvenuti  i prestaće da joj se dive. Mali princ joj odgovori da je ona njegova ruža, a on će je voleti i uvelu. Prijatelji su kao zvezde, ne vidimo ih stalno, ali znamo da su tu. Osobe koje nas najbolje poznaju mogu nas najlakše povrediti. Ljudi protraće svoj život tražeći drugima mane. Treba da se posvete traženju vrlina, jer niko nije savršen. Mali princ je naišao na savršene ruže. Tada je shvatio i rekao da one ništa ne znače, jer im niko nije posvetio pažnju, a i one nisu nikome posvetile svoju lepotu. Kao njegova ruža. Mislim da niko ne pamti šta smo rekli ili učinili, ali svi dobro pamte kako su se zbog nas osećali. Ruža kaže da mora da istrpi dve, tri gusenice da bi upoznala leptira. Zato se trudite da se ljudi u vašoj blizini osećaju dobro.

    Neki ljudi kažu da se postaje savršen zahvaljujući nečijoj ljubavi. Zato se potrudite da zaslužite nečiju ljubav.

Ana Kodranov VII

            Knjiga Mali princ nije laka za razumevanje u našem uzrastu, ali je veoma poučna i treba joj se vraćati često tokom života.

     Naime, odrasle osobe često zaborave da su nekad bile deca, samim tim izgube neke od najlepših čovekovih osobina, kao što su: naivnost, iskrenost, bezuslovna ljubav, zaljubljenost... Naša najveća greška je to što ljude ocenjujem na osnovu spoljašnjeg izgleda, a ne na osnovu unutrašnjih osobina. Pustinja u koju je pao Mali princ nije Sahara, već siromaštvo duše današnjeg odraslog čoveka. Jednostavnost malog čoveka je skroz suprotna svetu odraslih. Oni su zbog ”bitnih i važnih” stvari i zbog “veštačkih” odgovornosti  izgubili neke od najdragocenijih vrlina. Svi oni ljudi koje je Mali princ sretao tokom putovanja bili su  opsednuti samim sobom i nisu imali vremena da šire ljubav i prijateljstvo. U ovom romanu, ljubav je prikazana kroz odnos Malog princa i ruže – njegovog jedinog prijatelja.  Mali princ je bio mali i slab, ali, ustvari,  velik i jak zato što je umeo da voli i ima prijatelja. Od hiljadu istih stvari na svetu, ako ti poseduješ jednu od njih i ako si u nju uložio vreme, trud i ljubav, ona će za tebe biti posebna i prema njoj ćeš osećati odgovornost.

Shvatila sam na kraju romana da su ljubav i prijateljstvo jedne od najvažnijih čovekovih vrlina.  

   Ko prema nekom gaji iskreno prijateljstvo, spreman je da umre za svog prijatelja baš kao i Mali princ za svoju ružu.

 Tisa Šućurović VII-2

        Srce nekad ume da kaže bolje od uma. Nije srce uvek u pravu, ali u većini slučajeva jeste.

       Nijedno sigurno prijateljstvo nije sagrađeno bez ljubavi. Prijateljstvo Malog princa i ruže je sagrađeno tako što je Mali princ posvetio svoju pažnju ruži.  Prijateljstvo je nešto najlepše na svetu, ali je dobrih prijatelja jako malo. Prijateljstvo se pamti ceo život zato prijatelje treba upoznati prvo srcem, a tek onda očima i umom. Očima vidimo daljine, zvezde. Njima vidimo ljude i boje. To nam se ponekad čini crno ili belo. Možda nam je zato svet previše jednolik, možda zato ljude delimo na dobre i loše.  Samo srcem možemo da razbijemo te dve boje. Ljudi kažu da se postaje savršen kada imate nečiju ljubav. Zato svi treba da se potrude da zasluže nečiju ljubav. Kada je Mali princ napustio ružu, primetio je da mu nedostaje i shvatio je da nije više usamljen i da je našao pravog prijatelja. Ljudi često zatvaraju svoje srce da ne bi bili povređeni. Pre nego što donesemo zaključak o nekome treba da pitamo svoje srce da li se slaže sa tim.

       Budimo zvezde koje rasipaju svoju svetlost. Nemojmo biti hladni i zatvoreni. Otvorimo srce za druge, ostvarimo veze sa drugima. Jer čovek samo srcem dobro vidi, suština je očima nevidljiva.

Petra Milanović VII-2

         Lisica Iz romana “Mali princ” dečaku je odala jednu tajnu, a to je da čovek samo srcem dobro vidi i da se bitne stvari očima ne mogu videti. Rekla mu je da treba da čuva prave prijatelje i da je on zauvek odgovoran za ono što pripitomi.

        Rečenica “Čovek samo srcem dobro vidi” znači da nije bitno kako se neko obukao i slične stvari koje možemo videti na njemu, već je jedino važno kakav je neko iznutra, u srcu. Ako budemo birali s kim ćemo se družiti na osnovu materijalnog stanja, onda nikad nećemo imati prave prijatelje. Kod ljudi treba ceniti dobrotu, iskrenost, poštenje i njegove ostale vrline. Naravno, svaki čovek ima mane i nekad pogreši, ali to mu treba oprostiti, jer ipak niko nije savršen i Ijudski je grešiti. Lisica kaže da je čovek zauvek odgovoran prema onome što pripitomi, ali mnogo ljudi to ne shvata. Vreme koje posvetimo nekoj osobi je čini posebnom i što više vremena provedemo s njom, to nam je dragocenija. Čini mi se da što više ljudi danas dolazi sa planeta koje je Mali princ posećivao. Svi su pohlepni, željni divljenja I vladavine. Odrasli ljudi više nemaju maštu, obavljaju neke besmislene poslove, nemaju vremena za prijatelje, pa čak ni za sebe…

       Mali princ me je naučio da treba da čuvam prave prijatelje i da gledam samo dobre osobine kod ljudi. Prijateljstvo je davanje, a ne uzimanje i nadam se da ni kad odrastem neću to zaboraviti.

Mina Lakičević VII/1

        Sposobnost da pričaju, komuniciraju i misle imaju samo ljudi. Drugačiji način života i savremena tehnologija nas udalje jedne od drugih.

     Upravo nas Mali princ, dečak iz svemira upućuje na to da su prijatelji veoma bitni, ali nam i svaka osoba nije prijatelj. Prijateljstvo je istina, ljubav i smisao života. Pravog prijatelja je teško naći, jedini pravi prijatelj Malog princa bila je ruža. Isto tako i u stvarnom životu je teško naći pravog prijatelja, a kad ga nađemo treba da ga čuvamo i pazimo, baš kao što je Mali princ držao ružu pod staklenim zvonom. Njegovo putovanje je trajalo dugo i na tom putovanju je upoznao razna bića, sebe i suštinu života, a to je da je prijateljstvo istina i ljubav. Upućuje nas na to da neke stvari u životu posmatramo iz dubine svog srca, a isto tako da nešto posmatramo iz drugačijeg ugla.  Govori nam da je za pronalaženje prijatelja potrebno vreme. Isto tako da u svakoj osobi ima nešto lepo i dragoceno, baš kao što je u pustinjama izvor voda. Prave prijatelje treba da cenimo i da ih pustimo upravo na mesto našeg postojanja – u srce, treba da ih cenimo takve kakvi jesu i njihove sitne mane, jer ih one čine posebnim. Mali princ je jednom rekao: “Čovek samo srcem dobro vidi, suština se očima ne da sagledati.”

       Prijateljstvo je stvar koja treba da nas vodi kroz život, koja nas uči šta je prava istina i suština života.

Teodor Dujin VII-2

       Svaki čovek u životu sretne mnogo ljudi. Neki su samo prolazne epizode, a neki ostavljaju dubok trag u nama. Neke mislimo da poznajemo, u neke se razočaramo, a neki su nam zaista pravi prijatelji. Odnos sa takvima treba negovati jer je dragocen za ceo život.

      Odrastanjem preovladava razum, a zanemaruje se ono što nas čini ljudima, a to su neiskvarena osećanja. Prestajemo da osećamo suštinu, vidimo ulepšane maske, onakve kakvim ljudi žele da ih vide. Šta navodi čoveka da se toliko promeni? Ako malo dete može da oseti dobrotu u nekoj osobi, kako se desi da sazrevanjem izgubi taj osećaj i zaboravi ono što je već znao? Nekada se ispod tvrde ljušture ne vidi srž, ali ako budemo uporni i dovoljno se potrudimo, stići ćemo do primamljive sredine. Vreme uloženo u svako prijateljstvo, čini tu osobu posebnom. Ljubav, pažnja, deljenje su siguran način da izazovemo nečije emocije. Lepo je usrećiti nekoga, a onda će i on imati potrebu da usreći nas, tako nastaju posebne veze među ljudima.

      Ono što vidimo očima je nebitno, suština je unutra, a to možemo videti isključivo srcem. Suština je očima nevidljiva.

Danilo Rajkov VII-1

Nastavnik: Vesna Marković 

20. novembar - SVETSKI DAN DETETA

SVETSKI DAN DETETA najlepše je obeležiti lepim rečima i još lepšim mislima.
Ovom prilikom to su reči i misli Divne Lulić Jjovčić :)

MESEC

Na glatkom nebu se Mesec okliznuo
pa je u džep od oblaka skliznuo,
virio samo sa pola lica,
gledao jato zvezdanih ptica,
- tufnice sjajne na neba svodu,
i repatice što tek tako odu
bez pozdrava, naprosto zgasnu,
repićem mahnu, siđu i splasnu.

A Mesec se igra skrivalice,
u oblak i krošnje uranja lice,
čeka trenutak da san nas svlada,
da pođe u pohode iznenada,
pa se kotrlja po neba svodu
i samo tako, za svoju zgodu,
po navici staroj i noći će ove
proškakljati nam maštu i snove.

David Ninkov : MESEC I MORE

Дашлай Фазил Забудинович: Мой особенный ребенок.

 

Малыш, ты просишься ко мне,

И тянешь ручки неумело…

Какой восторг и счастье в ней -

В улыбке, робкой и несмелой.

Ты побежал бы сам к отцу,

Да силы Бог не дал ножонкам…

Бегут слезинки по лицу,

Но смех заливистый и звонкий.

Ты не такой как все. Другой.

Ты мой особенный ребенок;

Ты самый светлый, дорогой,

Ты ангел, маленький зайчонок.

Ты не такой как все. Ты чист.

Дождем умытая тростинка.

Звезде подобно, ты лучист;

Душа кристальна, как слезинка.

Ты без причины никогда

Не станешь плакать и скандалить.

А если плачешь, знать, беда –

Ты зря капризничать не стал бы.

Ты рад мне искренне всегда,

Готов в том клятвенно признаться.

Твоя любовь ко мне чиста,

Ты не умеешь притворяться.

Я знаю, кто-то за спиной

Промолвит: «это- Божья кара»!

Не верь. Неправда, мальчик мой:

Ты Богом дан мне как подарок.

Nastavljamo... :)

Posle duge, nama veoma aktivne pauze, idemo dalje i više nema stajanja! ☺

Pesnikinju Divnu Lulić Jovčić ne moramo predstavljati.
Poklonila nam je njenu dečju pesmu:






MRZA

Ah, ta Mrza

što me zbrza!

Baš se mučim,

i nikako da naučim

njenoj moći da odolim!

Ona zna koliko volim

da se lenjim, dugo spavam,

i da često zabušavam,

Pod uticaj padnem njen,

pa sam dokon, pa sam lenj.

Domaći mi zadnja briga,

uzalud me čeka knjiga,

u haosu krevet, soba,

razbacana garderoba,

od slatkiša papirići...

Gledam kako zaobići

svaku svoju obavezu,

tu sam uvek na oprezu.

Za sve ovo što se zbiva,

Mrza je ta što je kriva!

Tako mi se milo smeška.

Ja popustim. To je greška!

Za nevolju baš je stručna,

uporna je i odlučna

da nas sapne i zavede,

na pogrešan put navede.

Ide s kraja na kraj sveta,

od deteta do deteta,

vrednice i odlikaše

pretvara u lenje Gaše.

Rešio sam, biću jači!

Ne dam Mrzi da me tlači!

Neće više da me mazne,

pa da trpim posle kazne!

Mislim da će mama moći

da mi bude od pomoći.

Ona uvek zna šta treba

kada neko zlo me vreba.

Majka kaže: - Sad je dosta!

Neću Mrzu kao gosta!

Rano jutrom da se dižeš,

obaveze da postižeš!

Prvo ćeš da spremiš sobu,

da pokupiš garderobu,

i da nemaš više brigu,

uzimaj u ruke knjigu!

Znaš u čemu problem leži?

Baš od vrednih Mrza beži!

Nije nešto da mi prija

protiv Mrze terapija,

al ću mamu poslušati,

sve od sebe ja ću dati,

da ne skrenem s pravog puta,

neću lenjost da me sputa,

vredniji i bolji biću,

Mrzi vrata zalupiću!

Gde smo nestali? - Hova tűntünk? - Куда мы скучаем? - Where are we missing? - Dove ci stiamo perdendo? - Où nous manque-t-il?

Novi Bečej x 4, Novi Sad x 12; Sombor x 2, Novo Miloševo, Kumane, Bočar, Žitište, Čestereg; Banatski Dvor, Torda, Međa, Hetin, Banatsko Karađorđevo, Torak, Srpski Itebej, Novi Itebej, Ravni Topolovac, Čelarevo, Svetozar Miletić, Telečka, Doroslovo

CORPUS DELICTI:

Proba  MLEČNI PUT - Teatrilo - Novi Sad
Edit, Ružica & Monja

KU  KU KUVARICE & MAKTAR BAND
studio
Edit, Monja & Cseh Zoli

****

****

****

****

Svetozar Miletić/Sombor - Szakácsnők

Teatrilo, Novi Sad

Šeprtlja/Ügyifogyi tour 

Mlečni put - BIG Center Novi Sad

Mlečni put - Muzej Piva Čelarevo

Mlečni put i Agenija za lepo ponašanje - Sombor

Олеся Багрова и ее чудесный мир

Пять лет назад, когда Олесей было 8 лет, они с дедом (Сергей Багров) создали коротенькие мультфильмы для детей. 

Посмотрите и наслаждайтесь ☺️

Познакомьтесь с поэтом и иллюстратором: Сергей Багров

 Сергей Багров родился в городе Симферополе. В настоящее время является жителем города Батайска. Начал писать стихи с 10 лет. Им написано более 600 стихов и сказок в стихах для детей в возрасте от 1 года до 5 лет. Владеет графическим дизайном. Вёрстку, иллюстрации и обложки для своих книг выполняет сам. Специализируется на издании книг в электронном виде. Сотрудничает с издательством для независимых авторов «Ridero”. Сергей Багров является автором 16 книг для детей 0+, которые можно приобрести в магазинах:

https://ridero.ru/books/vesyolyi_bukvar

https://www.litres.ru/sergey-bagrov-11283876

https://plus.google.com/116592824219883391302

https://www.amazon.com/s/ref=dp_byline_sr_ebooks_1?ie=UTF8&text=Багров+Сергей&search-alias=digital-text&field-author=Багров+Сергей&sort=relevancerank

Реља Миловановић/БЕОГРАД

 

Школа

Волим радост

волим знање

ал не шкоди играње

Добри ђаци

воле знање

ови други мало мање

Желиш радост

желиш знање

право место школовање!

03. април 2012.       

КАДА ДЕДИНА ЉУБАВ ПОСТАНЕ ПОЕЗИЈА

Душан Миловановић 
с поносом: 
УНУЦИ И ДРУГА БИЋА

Дедина певања

Душан Миловановић (историчар уметности, теоретичар, критичар, публициста)

Рођен 31. маја 1947. године у Милошевцу, Велика Плана, Србија.

Дипломирао на Историји уметности, на Философском факултету у Београду, 1975.

Радио на Студију Б, од 1976. у Музеју примењене уметности, Београд,  до 2014; музејски саветник.

За Хиландарски одбор САНУ, између 1977. и 1998. водио Екипу  истраживача   ризничког материјала у манастиру Хиландару и на Светој Гори.

Одабране изложбе: Српско златарство (1981/2), Лондон, Праг, Београд, Крагујевац; Српске средњовековне ризнице (1984/5) Париз, Београд; Уметничка обрада неплеменитих метала, 1985, МПУ, Крагујевац, Смед. Паланка; Примењене уметности у Србији 19. века 1987, Грац, Горициа, Београд; Крстови, 1993, МПУ, Шабац, Бјељина, Нови Сад, Врњачка Бања, Смедеревска Паланка, Исток, Приштина, Параћин...;  Савремена Православна Српска уметност, 1996, МПУ, Косовска Митровица, Исток, Приштина, Вршац; Сачувано време, 2005, МПУ; Аthos, Хелсинки, 2006; Byzantion, Лондон, 2008, Ризнице манастира Хиландара, 2008/2009, МПУ; Чувари ватре, Галерија Прогрес, септембар 2012 ; Освежавање меморије, Орнаменти српских средњовековних ризница, 2013 МПУ Београд, Ши Јан и Париз 2014; За Веру и Отаџбину, Галерија Прогрес 2014; Капитал(а), Дворац Еђшег, Нови Сад, авгуср 2018. Изложбе су пратили одговарајући каталози.

Књиге: Лоза (Немањића) са сликаром Владиславом Тодоровићем Шиљом, 1986; Ка Хиландару (путопис), 1995; Монашка Трпеза, (са   Љубомиром Вујаклијом)1996; Чувари светиње (Дечани), са  фотографом Драганом С. Танасијевићем, 2003; Први српски кувар природне и здраве хране, 2004; Саборник манастир српскиха(са Пером Вишњићем)2012 (2 српска, енглеско и руско издање); Унуци и друга бића (поезија за децу), 2017. У припреми: Иконе манастира Хиландара (са фотографом Храниславом Мирковићем); Унуци и друга бића (друго, проширено издање).

Монографије: Устолочење игумана манастира Хиландара оца Методија; сликара Моме Антоновића; сликара Мирка Ковачевића; сликара Велимира Бугарина; Шапат коља Рајка Каришића; Сликари моји пријатељa Рајка Каришића; Источник Српства Моме Антоновића; Наслеђе Драгана Бартуле; Тишина Велимира Каравелића; Ивањдански венчићи Тибора Нађа; Ивањдански венчићи Рајка Каришића; манастир Велика Ремета; Сликари Хиландару (са фотографом Рајком Каришићем). У припреми: (Ј)Ој Србијо, сликара Обрада Јовановића; Хиландар (популарна енциклопедија, Београд 2014; Хиландарски водич.

Мале монографије: Мило Арсеница –Каково; Хиландар; Студеница; Краљева црква; Ђурђеви ступови; Опленац; Православна црква у Ријеци. У припреми: манастир Грачаница, Кареја, манастир Сланци, манастири Метохије и Косова (све у сарадњи са Рајком Каришићем).

Монографски текстови: Боје далеких векова (Андреј Рубљов божански иконописац), Русија данас, бр. 9-10, октобар 2011, 94-113.

Фељтони: Ка Хиландару, Вечерње новости, 1992; У сусрет 800 годишњици (манастира Хиландара), Вечерње новости, 1997; Монашка трпеза, Светигора, 1998.

Телевизија: серијал Примењене уметности, са Светланом Исаковић, РТС 1, 1983. (8 полу сатних емисија); серијал Приближавање Хиландару, са Милутином Станковићем, РТВ Палма, 1997 (3 једносатне емисије); С благословом у Трећи миленијум, 1998- 2001, са М. Станковићем, РТВ Палма (18 једночасовних емисија); Хиландарске приче, РТС 1, 2001- 2008, са М. Станковићем (56 получасовних емисије); више од 20 документарних филмова и емисија, углавном на РТС и то као аутор, коаутор или сарадник; у припреми: документарни филм о обнови манастира Хиландара, после великог пожара 2004.

Радио: уредник серијала Јутрења, 1992-1994, Радио Београд 1 (102 получасовне емисије о Вери, празницима и обичајима код Срба; учесник  великог броја радио емисија, као уредник, сарадник или гост.

Предавања: преко две стотине о Хиландару,  историји,  примењеним уметностима...

Учесник у комисијама, жиријима, округлим столовима, трибинама...

Дечјом поезијом и новелетама бави се по љубави, углавном ради увесељавања својих унука и остале деце.

Објављивао у Светосавском звонцету и различитим зборницима и часописима.

Најзначајније награде:

Валтровићева, (заједничка, за изложбу Српске средњовековне ризнице), 1985;

Награда ICOM-a за музејски пројект године (за изложбу Хиландарске ризнице) (2008);

Више награда УЛУПУДС-а (годишње, пројект године, за изложбе...), 1994, 1996, 2005,  2009;

Награда за животно дело УЛУПУДС-а, 2010;

Вукова награда КПЗ Србије, 2011;

Награда  Капетан Мише Анастасијевића, 2013;

Валтровићева награда (у категори Појединац, за изузетне резултате у стручном раду   постигнуте у периоду јануар – децембар 2013. за изложбу Освежавање Меморије, Музејско друштво Србије, 2014.

Контакти:

0038111 2648 619;  0038165 22 333 44

dusansrb5@gmail.com     

сажето на: Википедија - Душан Миловановић историчар уметности односно: 

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B   

Београд

6. септембар 2018.                                                                 Душан Миловановић    

Докона

Крај Лознице,

у врбовом грању

- нагазили

лава на спавању;

Код Паланке,

у лесковом гају

- на реп соли

насолили змају;

Сред Тополе,

испод старе крушке

- оборили слона

полеђушке;

Покрај Ниша,

у трептају ока

приметили два

џина разрока;

Крај Земуна,

у правилном низу,

ни далеко

нити много близу

спазили су,

лепо, како броде

- три аждаје

сред дунавске воде;

А код Вршца,

посред древних бара

- сусрели су

једног Аватара;

Усред дана,

покрај старе чесме

урадили нешто

што се не сме;

Покрај кладе,

сред летње ливаде

- шта све докон

измислити знаде.     

          

(Пролеће 2011.)

(Вечити) – питања и одговори

Ноћ, савана,

без посебног реда

- седе унук

и мравојед деда;

гледали су, небом

како језде,

метеори, комете

и звезде.

Па питања, разне мисли лете,

И искре се као јунски свици;

дед мравојед и мравојед дете

- качили се по маштиној жици.

Има л' горе

каквих живих бића,

лептирића

и сласних мравића?

По мом суду

и искуству дугу,

не бих се ја зачудио чуду,

да у овом, у земаљском лугу,

може и то лепо да нас снађе;

стигну озго каква бића права

и међу нас слете праве лађе

васионске, космичкијех мрава.

Дуго деда просипао знања,

месечеви светлели се зраци;

овде јача, тамо мало тања...

кад почеше да крче стомаци.

А пред зору,

по дебелом хладу

кренули су -

ка мравињем граду.

На прстима,

по јутарњој роси,

најежени -

јер бејаху боси.

У мравињак спустила се рила,

на команду и на дедин знак;

трпеза се широм отворила,

сведочио први сунчев зрак.

Запели су јуначки и мушки, 

најели се термита до сита;

ко да беху на некаквој крушки,

а за свемир – ко те зашта пита.

Жваћкали су,

чекали да сване

сред ливаде,

зелене саване.

%

Сунце гледа - ко се како снађе,

Затекло их препуних стомака;

деда хрче, унук сања лађе.

О мерака, поред мравињака!

(02. 02. 2012.)   

                       

Разљућена

љуте осе

усред дана

потерале павијана

шашав је

јер није знао

по гнезду им чепркао

сад се грдна

диже граја

од кукања и вапаја

осице

одозго прете

- не дирај у туђе дете!

док над главом

бдију страже

он у бари

гузу хлади;

кад изрони - запомаже

Ронилац

''Упомоћ деко,
не могу више да се мазим,
нећу да пијем више млеко;
све ћу да бацим и изгазим!

Нећу да гледам више цртаће
нека се прекине и све провери,
што трпим грдњу због млађе браће
хоћу да гледам Дискавери.

Одрастао је бивши мезимац,
теткино сунце, мамин љубимац;
ствари сад крећу од моје нуле.

Е нећу више да будем клинац,
хоћу да будем чика ронилац,
-баш као мој деда Дуле''.

(2. јун 2012.)

Страсна

Мај, пролеће,

уз радост у глави,

и по цвећу, где лептирић слеће;

а небо се као сафир плави.

У прикрајку,

склоњени од света,

уз лепоту што личи на бајку,

волела се два малена цвета.

Поветарац

милује их чедно,

музицира раздраган комарац;

два цветића – као да су једно.

Љубав божја

врхуни у пољу,

од врх - неба па све до подножја;

а бићима - пуштено на вољу.

Очигледно,

нико се не стиди

љубав цвета – сасвим изванредно;

а оздрави свако ко то види.

Па шапућу,

док се њише трава,

на пољани јер немају кућу,

а дом им је шарена поњава.

Да л' ме волиш,  

пита цветић бели

о љубим те, а дал' ме ти желиш;

и рекли су - то што су и хтели.

Симфонија,

мирисне каскаде,

феромони теку ко арија,

да се чује, а и да се знаде;

Кад су једном

усред Божје баште

два цветића, изјавицом чедном

у свет јаве слетели из маште;

Прашти радост, не уме да стане;

и радује васељену целу;

цветићи се њишу натенане,

док чекају већ позвану пчелу.                   

(02. март 2012.)